УАВ, скраћеница од беспилотна летелица (УАВ), позната је и као „авио робот“. Односи се на беспилотни авион којим управља даљински управљач и самостално-самосталну програмабилну контролну јединицу или којим потпуно или повремено самостално управља компјутер на броду. Беспилотне летелице укључују различите типове, као што су хеликоптери без посаде, авиони са-фиксираним крилима, авиони са више ротора, беспилотни ваздушни бродови и параглајдери без посаде. Уопштено говорећи, они такође обухватају-космичке летелице (20-100 км ваздушног простора), као што су стратосферски ваздушни бродови, балони за велике-висине и дронови на соларни погон.
На основу њихове примене, дронови се могу поделити у две главне категорије: војне и цивилне. Војни дронови имају веће захтеве за осетљивост, висину лета, брзину и интелигенцију и технолошки су најнапреднији. Они укључују извиђање, мамац, електронско ратовање, комуникациони релеј, дронове за мете и борбене летелице без посаде. Цивилни дронови генерално имају ниже захтеве за брзину, плафон и домет, али веће захтеве за обуку оператера и укупне трошкове. Због тога је потребан зрео индустријски ланац за обезбеђивање компоненти и услуга подршке по најнижој могућој цени. Тренутно највеће тржиште за цивилне беспилотне летелице лежи у пружању државних јавних услуга, као што су полицијске, ватрогасне и метеоролошке услуге. Међутим, највећи потенцијал за беспилотне летелице у будућности могао би да лежи у цивилним применама, а нова потражња ће се вероватно појавити у областима као што су заштита пољопривредних биља, транспорт терета, ваздушне бежичне мреже и прикупљање података.
Уопштено говорећи, беспилотне летелице су моћни и широко коришћени ваздушни роботи који могу да заврше низ сложених задатака без људског оператера.
